Da li vam se nekada dogodilo da prijatelju ili kolegi predložite da se nađete u neko vreme, a on vam kaže «Ajde 20 minuta ranije, pošto ti uvek kasniš», a vi ste pri tom tačni kao švajcarski sat i uopšte ne znate o čemu priča? Ili vam pak prijatelji uvek traže da im nešto učinite, ubeđeni da vi, valjda, i nemate nikakvih sopstvenih obaveza dok se vi, zapravo, raspadate baš od njih? Vaš prepostavljeni, i pored vašeg navaljivanja, nikada ne daje najteže predmete vama, mada već dve godine radite sa njim? Zvuči poznato? Ako će vas utešiti, ovo nije tako retka pojava i nije rezervisana samo za vas.
Rob Jang, psiholog u jednoj britanskoj konsultantskoj firmi iz Londona, tvrdi kako ljudi lako zapadaju u «matricu», mehanički radeći (srpski bi se to reklo – otaljavajući) svoj posao i isuviše kasno otkrivajući da su zapali u ćorsokak – onda kada, po pravilu, više ne postoji the way back.
Jang u tekstu objavljenom u časopisu Psychology Today kaže: «Problem je u tome što ljudi koji rade sa vama izgrade sebi određenu sliku o vama, a ona se gotovo uvek zasniva upravo na prvom utisku. Verovali ili ne, vaš uspeh ili neuspeh na poslu veoma često zavisi baš od prvih nekoliko nedelja u firmi. Posle tog perioda, već ste svrstani u jednu od ‘fioka’ i šanse da se iz nje izvučete vrlo su vam male. Predrasude, čak i ako su apsolutno pogrešne, gotovo nikada nije lako srušiti. To što je utisak pogrešan ne igra nikakvu ulogu, jer ljudi, po pravilu, zanemaruju sve informacije koje se ne uklapaju u prvobitno stvorenu sliku.» Obećavajuće, zar ne?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com