Kada zatvorimo oči i zamislimo savršeno mesto za život, ispred sebe često vidimo prirodu koja nas isceljuje, obnavlja i okrepljuje, jača nam telo i bistri um. Možda je to neka kuća na uzvišici, na travnatom polju, u hladu drveća, na obali potoka, jezera ili mora…
Moguće je da razlog tome leži u činjenici da muškarac 21. veka najveći deo svog vremena provodi odsečen od prirode – u kancelariji, za radnim stolom, u kući, za volanom, na kauču dok gleda televiziju ili u krevetu dok spava okružen vazduhom koji je često veštački rashlađen i isušen. Konačnu cenu naše odvojenosti od prirodnog stanja nemoguće je proračunati.
Činjenica je da izlaganje spoljnom svetu izoštrava našu koncentraciju i poboljšava nam misaone tokove. Ne treba zaboraviti da su naši daleki preci spretno skakali po drveću. Danas, međutim, broj majmuna možda čak i raste, ali u gradovima vlada kritičan manjak zelenih površina.
Priroda nam istovremeno nudi usredsređenost i opuštanje. Dovoljno je zanimljiva i komplikovana da nam zaokupi pažnju, ali je istovremeno i lekovita za naš um.
Nasuprot tome neprestano nam se nameću mnoga urbana okruženja. Saobraćaj, gužva, buka: mozak neprekidno mora da preusmerava pažnju, a mi smo stalno u povišenom stanju budnosti. Praktično smo dovedeni u situaciju da nemamo izbora sem da upijamo ono što se oko nas dešava.
Ili možda ipak nismo? Japanci imaju poetičan izraz za vreme provedeno u prirodi: šumsko kupanje. Njih ti kratki odlasci u prirodu osvežavaju i zato su ubeđeni da oni ne donose samo estetsko pročišćenje. Divljina nas je oduvek dozivala i strpljivo čekala u pozadini. Što češće budete omogućavali sebi da čujete taj zov, to ćete mu se češće i odazivati – i time povratiti prirodnu ravnotežu života, koja je usklađena s vašom ljudskom prirodom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com