Stara podela kaže da muškarci nose pantalone, a žene – suknje. Danas, međutim, stanje stvari nije više tako homogeno: žene su odavno prisvojile pantalone. Ipak, suknja se na muškarcu relativno retko susreće, osim na ekstravagantnim revijama visoke mode, gde androgini mladići u (ponekad) krajnje neverovatnim kreacijama šetaju po pisti.
Sasvim je jasno da odevni predmeti sami po sebi nemaju rodno obeležje. Muškarci su svojevremeno i nosili suknje – u Egiptu, Polineziji i Grčkoj to je bila sasvim normalna stvar. Uostalom, svi znaju za škotske kiltove – suknje pravljene specijalno za muškarce. Kilt se pravi od debelog vunenog materijala sa posebnom vrstom šare koja označava pripadnost klanu. Svakako, niko neće poreći muževnost škotskim ratnicima – setite se samo Mela Gibsona u filmu „Hrabro srce“. Danas kilt doživljava pravi preporod: mladi Škotlanđani i Irci sve češće se odlučuju za ovu varijantu kao amblem nacionalnog ponosa. U sličnu kategoriju spada i sarong, vrsta odeće karakteristična za Indiju.
Nošenje suknje predstavlja zanimljivo iskustvo: doživljaj je sličan nošenju omotanog peškira posle tuširanja, sa tom razlikom što je osećaj kretanja ili sedenja bez „prepreke“ među nogama za većinu muškaraca nov, neobičan i, ponekad, neprijatan. Naravno, nije preporučljivo „konzumirati“ suknje, makar i dizajnirane specijalno za muškarce, u sredini koja još uvek smatra ovaj komad odeće esencijalno ženskim. To znači da, ukoliko niste škotskog porekla, nošenje kilta može biti opravdano jedino kao (poprilična) modna ekstravagancija. A ako baš želite da saznate kakav je to osećaj, jednoga dana „ukradite“ suknju iz ormara devojke/žene i – eksperimentišite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com