Pažnja, pažnja! Dok interesovanje za neku temu raste, pažnja je prisutna. Onog trenutka kada nestane interesovanje, pažnja opada i vrlo je verovatno da se nikada više i neće vratiti. Svaki umetnik koji nastupa na sceni zna da održavanje pažnje i interesovanja publike predstavlja temelj jednog podviga koji se može završiti vrtoglavim uspehom ili strmoglavim padom. A znakovi pažnje u opadanju mogu se lako primetiti. Taj pad bi valjalo sprečiti, jer ako do njega dođe, vaših pet minuta slave su davna i nepovratna prošlost. Priča o kratkoj minutaži nije tekovima modernog vremena. Bilo da treba da prepričate neki događaj, održite govor ili ispričate najobičniji vic, jasno je da imate samo tu jednu priliku. Ako je slušaoci ne prihvate odmah, ako se istog momenta "ne ukače" na vašu "frekvenciju" – pišite propalo.
Dakle, ako ste nečiju pažnju (na poslu, u vezi, u društvu) jednom izgubili, oni koji više nisu zainteresovani za vas i za ono što imate da im kažete neće baš lako promeniti svoju odluku, čak ni ako shvate da su pogrešili. Kontakt očima – to je ono što je važno. Na bazi nečijeg pogleda možete videti kako stojite s interesovanjem za vašu priču. Ako vas neko pažljivo prati pogledom dok govorite, taj je "upecan". Ali, ako mu pogled luta sa strane, onda je vaš sagovornik odlutao nekud u mislima. Da biste bili neko koga pažljivo slušaju, potrebno je da budete koncentrisani na sve ono što spada u domen neverbalne komunikacije. Šta nam je tu najveći neprijatelj? Zna se, naši ekstremiteti, to jest šake. Ponekad fasada načinjena od reči o kojima vodimo računa može da bude probijena gestovima koje je teško kontrolisati.
Ako su vam već reči ubojite, onda nema potrebe da ih dopunjavate pokretima ruku jer to može da bude kontraproduktivno. Ukoliko postoji nesklad između onoga što se vidi i onoga što se čuje, pažnja postaje kategorija koja se lako i nepovratno gubi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com