To vam je školski primer zaljubljivanja. Iz te žene zračila je plemenitost duha i neizreciva unutrašnja vedrina. Jedan jedini pogled iz tih tajnovitih očiju i ja sam bio gotov. Idem i dan-danas za njom kao u transu, a ne voli me.
Ponekad se sastajemo i raspravljamo o svojim shvatanjima sveta, umetnosti, dnevnih dešavanja i to je sve.
Ona uvek ima nekog tipa koji me podseća na čuvara plaže, a ja sam spreman da provodim noći na njenim stepenicama, zavideći njemu. A onda, ako me ona slučajno pošalje da kupim kikiriki, najblaženiji sam među smrtnicima.
Jedne noći tako sam živo zamislio tog tipa kako joj sapunja leđa u kadi, da sam na kraju morao pobeći iz sopstvenog kreveta. Cele noći jurio sam ulicama, bilo kuda, samo što dalje od nje; a ujutro sam opet bio pred njenim vratima sa kikirikijem.
Na kraju je sve poprimilo drastične razmere. Nisam mogao više da živim ako joj ne slušam glas i ne osećam vibracije njene ličnosti. Odlučio sam da skočim kroz prozor.
Bio sam spreman da umrem, ali sam samo slomio nogu. Ležao sam sa nogom u gipsu tri meseca, zivkao je svakih deset minuta, kopnio, izgledao kao sablast i – ništa. Vreme je prolazilo.
Onda, kada sam konačno stao na obe zdrave noge, odvažio sam se da je posetim. Otvorila mi je vrata i od tog trenutka prestala da postoji za mene. Jezivo se ugojila.
Od tada me više ne zanima Platon. Ne zanimaju me više ni ljubavne priče. One nas uče kako se i najstrastvenija uzvišena ljubav jednoga dana može rastopiti i nestati sa lica zemlje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com