Svako ljudsko biće instinktivno teži očuvanju sopstvenog života. Taj nagon ljudska vrsta deli sa svim ostalim životinjama. Mudri ljudi su o hrabrosti govorili kao o mogućnosti da prevaziđemo i to poslednje životinjsko u nama, čime postajemo u potpunosti čovek. Tako je ispalo da je hrabar čovek samo onaj koji ne dozvoljava da u njegovom životu stvari zavise od drugih ljudi, a da su kukavice te koje se nadaju da će im drugi rešavati probleme. Hrabrost omogućava da sagledamo život u svoj njegovoj veličini i da ga u potpunosti živimo. Na kraju krajeva, nije li baš hrabrost ta koja nam daje snage da krenemo u veliki svet i da tamo ostvarujemo svoje ambicije i ta koja nam daje impuls da ustanemo kada padnemo, makar i po dvadeseti put?
Međutim, ni hrabrost ne može mnogo da nam pomogne ako nismo svesni svojim mana i ako nismo fokusirani na to kako da se izborimo s njima. Možemo znati sve o svetu i još dvaput više od toga, ali ako se ne suočavamo sami sa sobom i svojim nedostacima, planski i programski, sve će ostati u domenu još jednog nedosanjanog sna. To jest, ispašćemo kukavice, da ne kažemo nešto još gore. Dobar plan u suočavanju sa samim sobom dozvoljava izmene, ali ne dozvoljava lenjost, zabušavanje i inerciju.
Drugim rečima, rad na sebi podrazumeva predanost. Da progovorimo jezikom teretane i sportskog terena: "Hoćete trbušnjake?" Idite da vežbate svaki dan, pazite na ishranu i gledajte da pokupite sve cake koje postoje na svetu. Naučiti kako da se pobede sopstvene mane i kako da se prevaziđu sopstveni nedostaci – to je krajnji cilj svakog ko u pravoj meri drži do sebe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com