Da bi se razumela i usvojila strategija pobednika, potrebno je, naravno, mnogo vremena, ali je utešno to što za uspeh niko nije bogomdan, niti doživotno pretplaćen na neuspeh. Sve se može učiti, pa i veština pobeđivanja, pod uslovom da ste svesni mehanizma i scenarija po kojem treba funkcionisati.
Za početak, treba biti izuzetno strpljiv; treba umeti sačekati. Strpljenje i čekanje pravog trenutka jesu osobine koje kao i moć suzdržavanja ne čine samo zrelost već omogućavaju da osoba kasnije komunicira sa svojom zajednicom prilagodljivije, a samim tim i uspešnije od onih koji, zahvaljujući odsustvu te sposobnosti, izrastaju u usamljene ili nesigurne osobe koje su lakše podložne stresu.
Valja imati na umu da emocionalna inteligencija, koju ne poseduju svi, doprinosi tome da neki budu uspešniji u svemu što čine, da ih „život mazi“, dok drugi stalno izvlače „deblji kraj“. Takođe, emocionalno inteligentni ljudi spadaju u red omiljenih, jer pristupaju grupi pažljivo, posmatrajući najpre šta se događa među drugima, a onda čine ono što će drugi prihvatiti. Oni koji imaju niži stupanj emotivne inteligencije nameću se grupi, ili se od početka svima suprotstavljaju, zbog čega ih drugi ignorišu ili odbacuju.
Za pobednika, izgubljena bitka ne znači kraj ratovanja. On zna da mora istrajati i naučiti kako da bude uspešniji sledećeg puta. Na kraju krajeva, pobednik nije onaj ko pobeđuje uvek, već onaj ko na kraju pobedi. Po definiciji, pobednik je osoba koja postavlja sebi cilj, a onda ga u predviđenom roku i ostvaruje. Vera u sebe, ali i odgovornost za sopstvene greške deo su strategije pobednika. On zna da uspeh podrazumeva i to da se rizikuje, da se donese i poneka pogrešna odluka, ali da će analiziranjem i uviđanjem gde je pogrešio sledećeg puta biti uspešniji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com