Tražili ste – gledajte. Ima osoba koje ovu rečenicu prihvataju kao najznačajnije životno pravilo. A to povremeno može da se pretvori i u malu dozu horora, jer obaveze ponekad umeju da se nagomilaju preko svake mere. A kad se kaže preko svake mere, onda to znači da paralelno radite na dva računara, ili učite iz dve knjige, odgovarate na sve telefonske pozive, organizujete sve što se od vas očekuje, što na kraju može da dovede do toga da ni sami ne znate gde vam je tačno glava.
A ipak, osobe s početka teksta ne napušta utisak da pored svih pomračenja uvek sviće. Kao da ulaze u nov period koji će značiti skidanje velikog tereta odgovornosti s njihovih pleća; čak i ako se ništa ne promeni u njihovom svakodnevnom životu, njihov pogled na život se menja. Ako su mladi, prihvataju se nekog novog odgovornog posla s mnogo entuzijazma i volje, ako su u zrelim godinama, shvataju da se ne živi da bi se radilo nego obrnuto. A s istom lakoćom s kojom obavljaju čak i vrlo odgovorne poslove otvaraju im se i nove mogućnosti o kojima umeju da razmišljaju hladne glave. Neke ponude koji bi drugi jedva čekali da prihvate oni odbacuju, a neke na koje bi malo ko pristao oni spremno prihvataju, prkoseći okolini ili to bar drugima tako ume da izgleda.
Oni su u suštini racionalni, prvenstveno slede svoj lični cilj, rukovode se samo svojom unutrašnjom motivacijom… Uspehom su zadovoljni samo onda kada su ga zaista i zaslužili, dobijaju sve ono što im pripada. Sve im dolazi na pravo mesto, uključujući i novac na koji polažu pravo zbog rada koji su uložili. Od sumnji i strahova da nisu dovoljno voljeni ili prihvaćeni ne ostaje ništa. Oni spremno ruše barijere s velikom lakoćom, a da pri tom nikoga ne povređuju. Njihova pomirenost sa sudbinom, ma šta to značilo, nikoga ne bi trebalo da iznenađuje. Oni su optimisti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com