Koliko puta ste čuli nekoga ko vam prijateljski, dobronamerno poručuje: „Pokaži šta znaš“. Verovatno mnogo, budući da je u pitanju rečenica koja se može reći u mnogim prilikama, od sportskih utakmica do prijemnih ili završnih ispita. I ima razloga zašto se ona izgovara baš u tim prilikama – to su situacije u kojima želimo da nam samopouzdanje i koncentracija budu na zavidnom nivou; želimo da postignemo nešto što će nas učiniti jačim, a one koji su nam dali podršku ponosnim što su to učinili. Problem može da nastane kada svoje kvalitete pokazujemo i tamo gde treba i tamo gde ne treba, kada nismo u stanju da usporimo.
Naravno, dobar broj ljudi će jednostavno reći: „Ne mogu da usporim“. Kod njih adrenalin radi svoje po nekom već ustaljenom automatizmu, i tu nema mnogo pomoći, teško ga je vratiti na početni nivo. Ali, ako baš spadate u grupu onih koji nikako ne mogu da se zaustave, onda je najbolje da se držite one stare „dvaput meri – jednom seci“, koja, pored malo obazrivosti, nudi i jednu utešnu misao – nema potrebe da se žuri, stići ćete tamo kud ste krenuli. Ova tvrdnja treba da stvori još jednu pomisao u našoj podsvesti – čak i ako se nalazimo u najpovoljnijoj mogućoj situaciji, treba imati svest o tome da ona neće trajati zauvek, da su promene nužne i da se one ponekad i bez naše volje ili uplitanja jednostavno dogode. Zato moramo biti spremni da reagujemo brzo i, po mogućstvu, hladne glave.
U uslovima ubrzanog savremenog života nije retka situacija da imamo više ponuda nego vremena i energije da ih prihvatimo i realizujemo na pravi način. A od malih nogu smo učeni da je nemoguće sedeti na dve stolice. Ako je to vaša osobina, neko bi morao da se pričuva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com