Zbog grozničavog tempa života stres je poslednjih godina postao izgovor ili krivac za sve probleme s kojima se svakodnevno suočavamo. Međutim, sve to ne bi bilo toliko tragično ako bismo stres posmatrali više kao opšti sindrom prilagođavanja ili kao fiziološki i psihološki odgovor organizma na različita ograničenja i agresije. Dakle, stres je normalna reakcija uma i tela, ali može da ugrozi naše zdravlje ukoliko, pokušavajući da se prilagodimo nekoj novonastaloj situaciji, precenimo sopstvene mogućnosti i potrošimo previše energije na rešavanje tih problema.
Naš organizam se tada brani od stresa ubrzanim srčanim ritmom, gubitkom daha, znojenjem, bolom u želucu i gršenjem mišića. Na psihološkom planu, stres može izazvati nesanicu, razdražljivost ili apatiju i dovesti do različitih poremećaja u ponašanju. Gotovo svako od nas je bar jednom u životu osetio ove simptome, ali se svi borimo s njima na različite načine. Univerzalni način zaštite ne postoji. Ipak, bilo bi dobro kada bismo za početak bar poštovali sopstveni ritam sna i odmarali se kad god nam se za to ukaže prilika. Druga stvar koja može da bude dragocena jeste planiranje sopstvenih aktivnosti unapred. Koliko unapred? Danima, nedeljama, čak i mesecima unapred, zašto da ne?
Trudite se da budete organizovani i uredni, uvek vraćajte stvari na svoje mesto, kako u kancelariji tako i kod kuće. Na taj način ćete najbolje uštedeti na vremenu. Ne gledajte stalno koliko je sati, pretvorićete se u štopericu! Preko preče – naokolo bliže; ta izreka ne postoji bez razloga. Bavite se fizičkim aktivnostima. Ako niste sportski tip i ne podnosite znojenje u teretani, bar svakog dana šetajte pola sata. I pazite šta govorite. Trudite se da budete mirni i staloženi dok razgovarate s nekim. Poštujte druge da bi oni poštovali vas.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com