Reč je o ljudima koji vas najviše vole, koji su svi do jednog veoma ponosni na vas. Hvale vas u svakoj prilici, ne propuštaju da okolinu u svakom trenutku podsete na sve vaše uspehe i zasluge. Već samo zbog tih aktivnosti i onoga što su članovi porodice spremni da učine za nas porodica može da bude izvor velikog stresa. Naime, porodica ima svoje zahteve. Nemoguće je da će svog „voljenog sina“ viđati samo za praznike i rođendane. A sigurno je da ste bar jednom čuli: „Zar je tako teško pozvati roditelje barem svaki drugi dan i pitati ih kako su? Pa oni su toliko toga uložili u vas!“
Sasvim je prirodno ukoliko se usled ovakvih situacija osećate rastrzano. Svi imaju neka svoja očekivanja i jasno je da biste vi svima rado izašli u susret – štaviše, to smatrate i ispravnim – ali u tom opštem vrtlogu preti vam opasnost da postepeno izgubite svoj identitet. Za početak, treba stalno imati na umu da ne mogu svi uvek biti zadovoljni na jednak način. U svakodnevnoj borbi sa stresom grčevito se borite za svoj komadić mira. To je onaj koji vam gotovo uvek nedostaje da biste uspostavili harmoniju oko sebe. Možda izgleda lako davati savete, ali bilo bi dobro pokušati da mir krene baš od vas. Tada će sve biti jednostavnije. Postojite vi na jednoj strani i postoje obaveze, stresovi, ljudi, čitava planeta na drugoj.
S tim se treba suočiti jer ćete na taj način razvijati sopstvenu otpornost. Danas je jedna stvar problem, sutra će biti neka druga. Ne izvršavajte sopstveni život, već se trudite da zaista učestvujete u njemu. Čak i ako sasvim pokleknete i predate se, stvari će se kretati dalje bez vas. Planeta sigurno neće prestati da se okreće zbog jednog palog borca. A u prilici kada mislite da je sve propalo, možda baš porodično okruženje (koje ste prethodno uspeli da postavite na pravo mesto) bude od najveće pomoći.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com