Veliki broj roditelja pre ili kasnije suočava se sa situacijom u kojoj njihova deca postanu nemoguća istog trenutka kada se kuća ispuni gostima. Kako se treba postaviti u tim prilikama? Najpre valja razumeti zašto se dete tako „promeni“ kada vam neko dođe u posetu. Razloga može biti više, ali u suštini većine leži vaše pomeranje pažnje s deteta na druge osobe. To deca teško podnose, jer misle da njihovo mesto u vašem srcu „ugrožava“ neko drugi i pokušavaju da taj svoj „poljuljani“ položaj nekako povrate. Najčešće to rade tako što prave nestašluke, glupiraju se ili rade baš ono što znaju da im branite. Tako vas primoravaju da neizostavno obratite pažnju na njih, pa makar i kroz grdnju, opomene ili povišen ton.
Možda ovo zvuči čudno, ali za dete i takva (negativna) pažnja znači postignut cilj, jer vi tada ostavljate sve drugo da biste se posvetili njemu. U svetlu ovih saznanja dozvolite detetu da nekoliko minuta posedi s gostima – nemojte ga, čim neko dođe, slati u njegovu sobu da „ne smeta“. Pohvalite dete pred drugima. Kažite mu da može svima da pokaže neku svoju igračku, crtež ili nešto slično. Ako treba, zadajte mu i neki zadatak, a onda zajedno s gostima pogledajte šta je uradilo; na primer, može da složi neku slagalicu ili da napravi nešto od kockica ili kolaž papira.
Starijem detetu možete objasniti kako bi se ono verovatno glupo osećalo da se vi igrate s njim kada njemu dođu drugari, pa je isto tako „bez veze“ i da ono sedi s vama kada dođu vaši prijatelji. Ovim postupcima pokazaćete detetu da je, i kada dođu gosti, ono i dalje važno u vašim očima. Tako će se osetiti sigurnijim i prestaće njegova potreba da nemirnim ponašanjem iznuđuje vašu pažnju. Na kraju, nemojte nikada zaboraviti da veliku ulogu u formiranju detetovog mišljenja imaju svi emocionalno-socijalni faktori, kao i stavovi koje mu nameću roditelji i osobe iz njegovog okruženja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com