Većina ljudi misli da zna zašto bira određeni brend i daje mu prednost u odnosu na ostale. Međutim, to često nije istina. Uglavnom je naš mozak na autopilotu, pod dejstvom podsvesnih kulturoloških naklonosti koje su duboko ukorenjene u našoj tradiciji i odrastanju ili im se koren nalazi u izloženosti agresivnim marketinškim kampanjama. Zato i nije čudo što veliki proizvođači troše milijarde dolara na istraživanje naših potrošačkih navika u želji da saznaju kako donosimo odluke prilikom kupovine. I kako to uopšte možemo ignorisati? Sudeći po stepenu bombardovanja reklamnim porukama, reklo bi se da je ta bitka unapred izgubljena.
Pojedine robne marke jednostavno mogu da nas začaraju. Oslanjaju se na osećaj pripadnosti, jasnu viziju, moć nad neprijateljima, čulnost, pripovedanje, veličanje, odanost, simbole… U krajnjoj liniji, oslanjaju se na ljudsku potrebu i želju za novim stvarima. Nije neistinito reći da mi svesno ili nesvesno procenjujemo stvari koje nam privlače pažnju uglavnom u smislu njihovih mogućnosti da nam poboljšaju društveni prestiž. Da li postoji mogućnost da nadmudrimo sopstveni mozak prilikom kupovine? Ili je to akcija koju je nemoguće sprovesti u delo? Laž je da su samo žene te koje su kupoholičarke, dobar broj pripadnika jačeg pola pati od istog problema.
Jedan od potencijalnih načina da se ova boljka, ako ne izleči, onda bar umereno kontroliše jeste plaćanje gotovinom. Tada nećemo tako često padati u iskušenje da rasipamo novac. Bol prilikom rastanka s pravom novčanicom pomoći će pri obuzdavanju trošenja. A šta s onima koji nisu u stanju da odole popustu? Reklo bi se i da za njih ima rešenja ukoliko sebi obezbede neku vrstu tajm-auta od najmanje pola sata i napuste prodavnicu. Kako će potrošiti tih 30 minuta individualna je odluka. Važno je dopustiti sebi mogućnost opuštanja. A ako je želja da se neki proizvod kupi i nakon toga jednako jaka, onda proizvod koji je na rasprodaji treba kupiti. Bar je potrošački okidač u tom slučaju povučen hladne glave.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com