Vratimo se na trenutak u sedamdesete, kada se u SAD, kao reakcija na rat u Vijetnamu, javio termin Yippie (Youth International Party), koji je označavao mlade, buntovne ljude koji su održavali izvesne veze s urbanom gerilom i drugim terorističkim organizacijama, a sve u pravcu obračuna sa starijom generacijom, koja je izazvala rat. Vremenskom mutacijom pokret se uskoro pojavljuje pod imenom hipi, da bi se razlikovao od mladih republikanaca (razdeljak, odelo, kravata, posao na Volstritu) poznatih pod imenom japi.
Godine su prošle, sociološka karta sveta se u mnogo čemu promenila i danas s pravom možemo tvrditi da više ne postoje pravi hipici. Međutim, opstali su japiji. Primat japija doživeo je svoju renesansu početkom osamdesetih godina na njujorškom Volstritu, ali i u londonskom Sitiju. Globalna ekonomija i neoliberalni kapitalizam su tek počeli da se formira i japije je na tržištu moneta bio glas da su to mladi ljudi, često u predinfarktnom stanju, ali sposobni da zarade svoj prvi milion do 25. godine života. Zaista je i bilo tako. Ponovo je za neko vreme nastupilo zatišje, a sada, u zenitu liberalnog kapitalizma, kada hipika više nema (u ideološkom, ali i trendi smislu), ostali su japiji, koji u rukama drže poluge moći i novca.
Imidž japija – dobra odela, košulje na pruge, odlični satovi, fenomenalne cipele, kožne aktovke i brzi automobili – postao je zaštitni znak uspešnih mladih ljudi koji odlučuju, organizuju i rukovode i koji su po pravilu mladi i ambiciozni. Nesreća je što su najčešće i agresivni, bez ikakvih čvrstih moralnih nazora i spremni da se na bilo koji način popnu na sam vrh. Izostajanje suštine i insistiranje na formi nije ekskluzivitet povezan samo s uspešnim poslovnim ljudima. Prošli vek i svitanje ovog u kome živimo još više potenciraju formalnost nasuprot suštine, te se tako danas u mnogim svetskim metropolama mogu videti kolone muškaraca i žena koji, kao da su klonirani, brižljivo neguju imidž japija čak i kada to nisu, tačnije – upravo kada to nisu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com