Živimo u vremenu kada zaista nije teško biti pesimista. Za svakog od nas postoje samo dva moguća smera: s jedne strane je ogromna, pusta stepa nezaposlenosti, a s druge strane je bučna i haotična svakodnevica teškog rada za trojicu. Ako ste imali priliku da zavirite i na jednu i na drugu stranu, morate priznati da ni jedna ni druga ne deluju kao dobro rešenje, a život sam po sebi zahteva da zaplešemo s jednom ili drugom opcijom. Treba žestoko raditi, ali samo na stvarima kojima želimo da se posvetimo. I ne treba obraćati previše pažnje na stvari kojima ne želimo da se bavimo. Treba sami da odlučujemo o sebi – i da se usput dobro zabavljamo.
Valja razmisliti o tome kako savladati komplikovane korake ovog "plesa". A treba ih savladati, jer ćemo u tom slučaju imati sve što nam treba, uživaćemo u životu i svaki novi dan videćemo kao novu priliku, ili kao čitavu listu prilika, zbog toga što imamo znanje, umeće i stav da ih treba iskoristiti. Pitanje je samo kako ući i održati se u tom "plesnom klubu". Možda je ipak najvažnije da se radi ono što se zaista želi. Šta to znači? Vrlo jednostavno – to zahteva izbegavanje svega onoga što se ne želi. Kako je to moguće? Tako što se u nekom trenutku rešimo svega dosadnog, beskorisnog i glupog što nam troši dragoceno vreme.
Na tu listu treba svrstati i sve ono što ne donosi rezultate. Naravno, to je mnogo lakše reći nego učiniti, ali poput svega vrednog truda i taj se talenat može izbrusiti vremenom. Treba razmisliti i o tome da za svaki posao koji vi smatrate dosadnim postoje ljudi koji bi, možda, ubili da imaju priliku njime da se bave. Stoga im treba pružiti priliku ako već znate gde su i ko su. Uz mali izgovor i dogovor učinićete dobro delo, a sebi ćete omogućiti situaciju u kojoj dobijate sat ili dva slobode da uradite ono što vam se zaista sve vreme i radi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com