Naočare za sunce nisu modni detalj koji je potekao od ranih rokenrol zvezda. U početku su naočare s tamnim staklima imale posebnu namenu, a to nije bila zaštita od sunca. Dimno senčenje, prvi način zatamnjivanja stakala, jeste tehnologija koja se razvila u Kini pre 1430. godine. Tako zatamnjena stakla nisu imala dioptriju, niti su prvobitno bila namenjena ublažavanju jačine sunčevih zraka. Naime, kineske sudije su vekovima nosile kvarcna stakla boje dima kako bi u sudnici prikrile izraz svojih očiju. Sudska procena da li je dokaz verodostojan ili lažan morala je da ostane tajna do završetka suđenja.
Sredinom 18. veka Džejms Ajskof počeo je da eksperimentiše s naočarima obojenih stakala, ali ni njega nije zanimala zaštita od sunca. Popularnost naočara za sunce zapravo je fenomen 20. veka. Savremene sunčane naočare, u današnjem smislu te reči, pojavile su se tek 1929. godine. Tada je Sem Foster, osnivač kompanije „Foster Grant“, prodao prve „foster grant“ naočare, a već godinu dana posle toga one su ušle u modu. U četvrtoj deceniji 20. veka vojna avijacija je naručila proizvodnju posebno efikasnih naočara – trebalo je da zaštite pilote od opasnog i preterano jakog sunčevog zračenja na velikim visinama. I dok se spremao Drugi svetski rat, Rej Ban je 1936. godine dizajnirao avijatičarske naočare za sunce. Letači su naočare dobili besplatno, dok je šira javnost već 1937. godine bila u prilici da kupi model koji je zaustavljao sunčeve zrake, baš kao što su to činile i avijatičarske „rej-ban“ naočare.
Eskalaciji ludila povezanog s naočarima za sunce osamdesetih godina 20. veka doprineli su modni kreatori i holivudske zvezde s brendiranim linijama. Tako se gigantska industrija razvila na mestu gde nije ni postojala.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com