Moglo bi se reći da su muškarci današnjice stigli do prelomne tačke. Čega? Krize koju su navukli na vrat svojom nesebičnošću. Dobro, nikad ne valja generalizovati; svaka čast (ili možda ne) izuzecima, ali većina nas ipak je odgajana da najpre misli na druge pa tek onda na sebe. Stres koji takav način razmišljanja uzrokuje uzima danak u vidu depresije, nesanice i mnogih drugih negativnih pratećih efekata. Pogotovo danas kada živimo u vremenu grabljive ekonomije, zagađene hrane i "lude" klime. A živimo. Današnji je svet ultrazahtevan. I ako mislimo da ćemo njime zavladati glumeći dobricu, grdno se varamo.
Biti pomalo sebičan ne znači da pri tom morate da budete totalni egocentrik koji bi i rođenu baku prevario za pola penzije. Pre je reč o tome da budete iskreni prema samom sebi i da život uredite u svoju korist. Vreme je da se proglasi nezavisnost od svih loših uticaja i da se u ličnom kraljevstvu uvede diktatura jednog jedinog čoveka – sebe samog. Englezi to lepo zovu Me, myself and I. Sebičnost je, reklo bi se, u samoj našoj srži. Ponekad smo sebični čak i onda kada smo potpuno uvereni u to da radimo sasvim suprotno. Ako želimo da nešto bude obavljeno kako treba, treba to da obavimo sami. Tu izreku smo svi već toliko puta čuli i vrlo često se ispostavi da je ona potpuno tačna.
Možda treba biti sebičan kad je reč o novcu, ali kad su u pitanju emocionalna ulaganja…? Ako darujemo svoju ljubav prelako i prečesto, da li bi onaj koji je darovan lako mogao da se zasiti? Možda bi umesto da gušimo svoje bližnje pažnjom ponekad trebalo da se odmaknemo i budemo pomalo sebični i na tom terenu? U svakom slučaju, nije zdravo biti previše zavisan od nekoga. Pronađimo vreme za sebe. Svaki par će biti jači ako se sastoji od dve jake osobe koje se stalno izgrađuju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com