Sva zadovoljstva u seksu i ljubavi nalaze se u činjenici da ne postoje pravila i da je sve što muškarac i žena čine u krevetu normalno sve dok oboje uživaju u tome. Ipak, često se čuje da je nešto normalno, a nešto nije normalno kada je reč o seksu. Gde se postavlja granica i ko ima pravo da je postavi? Ako uzmemo da je normalan odnos onaj iz kojeg oba partnera izlaze neopterećeni, zadovoljni i spremni za još seksa – čini se da se ta granica ne može postaviti. Međutim, ono u čemu se najviše razlikujemo jesu potrebe i sposobnosti da budemo seksualno zadovoljeni. Prepoznavanje sopstvenih i partnerkinih potreba je siguran put do dobrog seksa.
U seksu ne postoji preterivanje. Priroda se sama pobrinula za to: kada se dođe do granice, žena postaje prenadražena, a muškarac ne može da doživi ejakulaciju. Moralisti iz prošlih vekova, koji su ponavljali da je preterana seksualna aktivnost iscrpljujuća, nisu nas nikada toliko upozoravali na opasnost od preteranog jela i gojaznosti, na primer. Istina je da je seks fizička aktivnost koja najmanje zamara u odnosu na količinu uložene energije. Ako se zaista neki put iscrpite do krajnjih granica, to je iscrpljenost koja se najlakše leči – dovoljno je samo nekoliko sati odmora, a više seksa čini seks sve boljim.
Imati seksualni odnos deset puta svakog dana jeste neobično, ali se dešava. Neka seksualna ponašanja takođe mogu biti čudna, ali se tu ne postavlja pitanje (ne)normalnosti, nego zbog čega je toj nekoj osobi potreban baš takav seks. Dakle, normalno je sve ono što nikoga ne povređuje i što ne povezuje seks s anksioznošću – normalan seksualni odnos je onaj u kojem ne dolazi do ograničavanja nijednog od partnera.
Stvar je veoma jednostavna kada je seksualna aktivnost u pitanju: pravilo je da nema pravila. Ne činite ništa u čemu zaista ne uživate i otkrijte potrebe svoje partnerke.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com