Pametni ljudi mogu biti pomalo glupi kada se radi o bogaćenju, dok prosečni komšija može da postane milioner. Da li ste se pitali zašto inteligentni ljudi donose pogrešne finansijske odluke? Inteligencija jednostavno ne garantuje bogatstvo. Pametni ljudi teže većoj plati na poslu, ali zapravo ne postoji veza između visokog koeficijenta inteligencije i neto zarade, ako su drugi faktori konstantni. Njihova superiorna pamet, pa čak i to što primaju super platu, ne omogućava im i superiornu neto vrednost – ne štiti ih od finansijskih briga.
Mučno je biti suviše glup da biste znali da treba da ostanete da ležite dole kada vas uporno udaraju. To je "udari me ponovo, ponovo, ponovo". Takav stav uopšte ne može da vam donese ništa dobro. Umesto da primate sve udarce na sebe, okružite se timom sposobnih ljudi koji će vam pomoći da udarci izostanu. Na taj način ćete ujedno ublažiti i sve svoje poslovne nedostatke. Potrebno je da sve vaše misli budu slobodne. Što se tiče preuzimanja rizika, ljudi prosečne pameti mogu biti naivniji i spremniji da uskoče u nešto, da započnu svoj biznis ili investiciju – u odnosu na druge s natprosečnim koeficijentom inteligencije, koji ispituju stvari iz svakog ugla i koji znaju previše o potencijalnim rizicima i problemima nekog predloga.
A loše investicije veoma inteligentnih ljudi često su posledica velikog apetita za luksuzom. Pored toga, misle da mogu naći "veliku ideju" koju su drugi prevideli. Prosečni ljudi poseduju uličnu pamet – oni razumeju kako stvari funkcionišu i kako neki posao treba obaviti. Zato mnogi postaju uspešni biznismeni koji zarađuju mnogo više od onih koji su svoju pamet dokumentovali diplomama i titulama. Kada pametnjakovići izgube sav novac zbog nerealnih investiranja, posle ga jako teško vrate. Izgleda da ponekad nije loše biti prosečne pameti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com