Nije retka situacija da ljudi prilikom stupanja u brak zaista nemaju predstavu o tome da će za nekoliko godina, desetak ili čak i ranije, poželeti da prevare osobu s kojom su u bračnoj zajednici. Razlog možda leži u činjenici da su ljudi ponekad manje zreli, a više zaneti svojim seksualnim nagonom. Ovde postoji i druga mogućnost: partneri se vežu i emocionalno i seksualno, dobiju decu i onda se posle nekog vremena taj život ustali. Ugnezde se i steknu osećaj kao da su u svojim primarnim porodicama, kao kod svojih mame i tate. Tada, ponovo, njihova zajednica postane toliko dobra kao ona u detinjstvu. Zbog tog doživljaja "stare porodice" ne mogu više da opstanu u braku.
U današnjim okolnostima ponekad se i nadmoć muškaraca i emancipacija žena navode kao krivci za prevaru. Muškarcu je sve dozvoljeno po prirodi stvari, mi smo manje odgovorni, socijalno smo aktivniji, više radimo, dok žene više vremena provode kod kuće. Pošto nismo moralno savršeni, nije redak slučaj da se prevara dogodi upravo iz svih pomenutih razloga. Suštinski emancipovana žena nikada neće dozvoliti sebi takvog muškarca, kao što nijedna suštinski emancipovana žena neće ostati pored muškarca za kojeg zna da ju je prevario. A posle raskida, žene su te koje se bolje "drže", jer imaju razvijenu sposobnost da prave socijalne mreže i da komuniciraju.
Žene i inače teže ostavljaju, jer su one prirodno, biološki vezane za zajednicu, porodicu, dok je kod muškarca ta veza slabija. Prava prevara je uvek emotivna, kada više ne postoji emotivni odnos s partnerkom, kada je držite u zabludi da ste njeni, a niste, sve je to prevara. Da li nam toliki broj prevara upućuje upozorenje da su ljudi izgubili vezu sa svojim partnerima, da živimo u svojim fantazijama, gde je neko drugi, nevidljiv, bolji od osobe koju imamo pored sebe?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com