Većina ljudi, bez obzira na to da li su super ili samo delimično uspešni u svom poslu, veoma teško prihvata kritiku na sopstveni račun. To nema veze s tim da li je izrečena kritika bila dobronamerna ili nije. Zamislite sebe: zamolili ste kolegu da pročita izveštaj koji ste upravo završili i on posle nekog vremena daje svoj sud – smatra da ste ga loše napisali. Kakva je vaša reakcija? Da li tražite od njega da zajedno sve pročitate još jedan put kako bi vam ukazao na sve greške i kako biste ih odmah potom ispravili, ili ga podsećate na to da ni njegovi izveštaji nisu savršeni? I jeste li spremni da se odmah posle izrečene kritike bez pogovora bacite na pisanje novog izveštaja?
Svako od nas teško podnosi primedbe na svoj račun. Niko to ne voli da sluša, ali to ne znači da se treba oglušiti o svaku kritiku. Naprotiv. Trebalo bi barem obratiti pažnju na ono što nam govore prijatelji i kolege, jer je njihova kritika uglavnom dobronamerna. Oni nisu ljubomorni na nas i ne pokušavaju da nas ocrne bez razloga. Da li vam je ikada palo na pamet da niko nije savršen, pa ni vi, kao i to da se i vama događa da napravite grešku? Budite malo objektivniji i prestanite da se durite na svaku kritiku koja vam je upućena. Najgore je ako posle nekog vremena ustanovite da ste preosetljivi. Preosetljivost znači da na svaku, pa i najmanju primedbu gubite samopouzdanje i da počinjete da preispitujete sebe i svoje ponašanje preko granice podnošljivog. Naravno da je dobro poznavati sebe, ali nema razloga da bilo ko od nas bude toliko emotivan i da sve što čujemo od okoline uzimamo zdravo za gotovo.
Važno je znati razliku između objektivnih primedbi i onih koje su olako izrečene s ciljem da povrede. Ako je kritika opravdana i argumentovana, treba je saslušati. I ne treba se predavati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com