Fenomen odmora (da, da, danas, u uslovima modernog života, to jeste fenomen) treba uzeti za ozbiljno. Zato što savremeni svet a i savremena medicina uzima faktor stresa za ozbiljno. Na odmoru treba da koristimo onaj deo mozga koji ne upotrebljavamo na radnom mestu. To bi trebalo da bude naš put ka oslobađanju. Što su nam aktivnosti prilikom odmaranja različitije od onih kojima se inače bavimo, lakše ćemo prestati da mislimo na posao. Ta računica je više nego jasna. Potrebno nam je da se punimo energijom, da punimo i svoje telo i svoju dušu. Ali, šta je s onim ambicioznim ljudima koji su navikli na izazove i napore i kojima je teško da se opuste?
Jedini razuman savet za tu gospodu je da prikoče s energijom koju troše i izazovima koje pred sebe postavljaju. Odmor je potreban svima. Neophodan nam je jedan period u kojem ne moramo da brinemo šta će nam se dogoditi. Hteli ne hteli, svakome od nas je s vremena na vreme potrebno isključivanje, situacija u kojoj ćemo odseći sebe od kriznih okolnosti – nema proveravanja elektronske pošte, ne nosite posao na odmor, ne zovete kancelariju, ne dozvoljavate kolegama da znaju na koji broj mogu da vas pozovu. Prosto vas nema, niste tu, finito. Da li svi tako postupamo? Ne uvek. Ali znamo da bi tako trebalo da bude ako zaista želimo da damo sebi malo oduška. Što je još gore, čak i ako se isključimo u skladu s pomenutim receptom, nije retka situacija da nas zbog te nedostupnosti i zbog takvog ponašanja grize savest pa onda na kraju posustanemo i opet se "konektujemo".
U svetu u kojem smo non-stop na dispoziciji različitih vrsta (posedovanje mobilnog telefona je takođe izloženost stresu jer svako može da vas pronađe) period odmaranja morao bi da ima dvojnu ulogu: da se odmorimo od posla i da obnovimo kondiciju. Zbog toga je važno povremeno "iskulirati". Nema potrebe da se forsiramo preko svake mere. Na kraju krajeva, svako od nas teži tome da se otarasi svakog psihološkog tereta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com