Postizanje kompromisa je verovatno najveće umeće pregovaračkih strana. Diplomatska veština je nešto što treba posedovati u dnevno-političkim igrarijama; to je veština razumevanja drugog bez gubljenja predstave o svom cilju, ali i nešto što se veoma visoko ceni u komunikaciji s ljudima uopšte – na poslovnim sastancima, pa i u ljubavi. Šta nam je potrebno da bismo sebe pretvorili u veštog diplomatu? Na stranu ono što se inače podrazumeva, potrebno je da budemo spontaniji nego inače, da budemo prilagodljivi (ali ne konformisti) i spremni na ustupke.
To što smo načinili korak unazad u nekom trenutku ne znači da je neka bitka izgubljena. Naprotiv, ukoliko je potez načinjen promišljeno, to može da bude nešto što će nas na kraju dovesti do pobede. Jedan korak unazad za dva koraka do cilja. Samo je potrebno brzo reagovati, složiti mozaik u glavi i videti da činjenje kompromisa nije isto što i gubitak integriteta. Procena celokupne situacije je ono što se računa na kraju dana. Onda mogu da se reše svi problemi, a mogu uz dobu inicijativu da se započnu i neke nove realizacije nekih starih planova. Mislite da će neko na vašem radnom mestu steći utisak da ste mladi i naivni ako primeti da ste načinili neki ustupak? Pustite ga da tako misli, vaši uspesi će govoriti umesto vas.
Slično je i u ljubavi. Ako ona nešto uporno želi, i ako ume tu svoju želju da argumentuje, onda ne treba uporno tražiti argumente protiv toga samo zato što ne želite da ispadnete "onaj koji se povlači". Razmislite malo o tome šta dobijate ako učinite po njenoj volji; možda će biti raspoložena da vas višestruko nagradi. Biti diplomata u ljubavi zapravo podrazumeva pokazivanje najvažnije zavodničke karakteristike – malo neprepoznatljivosti, a zatim iznenadni napad onda kada se vatreni nastup uopšte ne očekuje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com