Motivaciju da se dovedete u red možete pronaći na najneobičnijim mestima. Neki momci je nalaze u doktorskim ordinacijama pri pregledu pluća, testu krvi ili biopsiji. Drugi je nalaze na okupljanjima iz srednje škole, kada ih ona devojka s kojom su išli na biologiju ne prepozna kroz mešavinu jeftine votke, proćelave glave i tolikih zaboravljenih godina. I kao što bi vam mnogi ruski pisci mogli reći, život se u određenom trenutku nalazi na prekretnici – kada slede velike promene – i kada se seks čini manje verovatnijim od smrti. Znate kada je došlo vreme da se neke stvari promene: kada biste dali bubreg za još jednu nulu na svom bankovnom računu; kada su vam dani ispunjeni petogodišnjim planovima, izveštajima za amortizaciju kapitala, instrukcijama za poboljšanje produktivnosti…
Sve u svemu, vreme za promenu nastupa onda kada shvatite da u potpunosti funkcionišete po mučilačkom leksikonu moderne kancelarije. Vreme za vežbanje? Ne postoji. Zapravo, nema vremena ni za šta drugo osim za spavanje, posao i klopu. Koliko je tačno vremena potrebno da biste priznali sebi da su stvari izmakle kontroli? Koliko daleko možemo da idemo? Koliko možemo da podnesemo? Možda je najjednostavnije preseći. Napustiti stari posao, ostaviti staru devojku, početi s vežbama. Trčati, plivati, dizati tegove, piti proteinske napitke, jesti jabuke. Šta je u svemu tome osnovno? Rutina! Razmišljajte o tome u okvirima proste fizike: ako sagorite više nego što konsumirate, vaše telo će vam biti zahvalno. Mora da bude. Naravno, u početku ćete sporo napredovati. Trčanje će biti bolno, stalno ćete se iscrpljivati i proći će mnogo vremena pre nego što primetite napredak.
Uvek se treba boriti za smislene mogućnosti. Za ideju da možete da protresete sopstveni život kao flašu gaziranog pića i razbijete je o zid. Koji god zatvor da smo izgradili od svojih života – bilo da je to očajan posao, nesrećan brak, neka zavisnost – borimo se protiv onoga što nas vuče nazad i čini da se ujutru budimo obliveni hladnim znojem i pitamo se: "Kako sam postao ovakav?!"
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com