Za formiranje i sazrevanje dece, oblikovanje karaktera koji će održavati njihovu ličnost u odraslom dobu presudnu ulogu imaju roditelji. Pozitivnu, naravno, samo u slučaju da žive u skladnom odnosu. Za dobar psihofizički razvoj deteta važna su oba roditelja. Majka je tu da mu pruži nežnost, podršku i razumevanje, dok otac, s druge strane, predstavlja model doživljavanja realnosti. Ova podela je više šematska, u stvarnosti uloge nisu tako striktno definisane.
Kakvu ulogu danas ima porodica u razvoju deteta, i koliko ona daje pozitivan primer? Nažalost, danas porodica često nije kompletna, s ekonomskom više teškom nego zadovoljavajućom situacijom. Sve je više samohranih majki i očeva na rubu egzistencije. Tradicionalna porodica, praktično, nestaje, a rađaju se novi oblici porodičnog ponašanja. Deca su sve više suočena s nestabilnim i nepredvidivim okolnostima, u kojima roditelji ne mogu da im pruže sve ono što im je potrebno; ne samo ekonomski već i psihološki, što nosi dalekosežnije posledice. Govorimo o manjku ljubavi, pažnje, razumevanja, iskrenosti, strpljivosti, doslednosti…
U takvim okolnostima prezauzetosti roditelja u pomoć priskaču bake, deke, tetke… Da li oni mogu da nadoknade ono što roditelji nisu u mogućnosti da pruže? Sigurno je da pokušavaju, ali nekada takvo preterivanje u obliku velike popustljivosti i udovoljavanja svakom hiru dovodi detetov razvoj u ozbiljan problem. Svi koji se brinu o detetu trebalo bi da poštuju principe doslednosti i realnog strpljenja, s jasno postavljenim granicama.
Verbalna komunikacija je jedini dozvoljeni vid vaspitavanja deteta. Međutim, uspešan je i onaj roditelj koji nije savršen, ali ume da prepozna greške dok pokušava da misli o njima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com