Kada pozavršavamo sve poslove koje smo imali, kada nam je emotivno ulaganje na veoma visokom nivou i kada se osećamo dobro kao milion dolara, ostaje nam samo da priželjkujemo da se ciljevi koje smo sebi u nekom trenutku postavili potpuno ostvare i postanu deo naše realnosti. Međutim, neretko pokušavamo da održimo kontrolu nad pojedinim događajima, pri čemu se nepotrebno trošimo na neke osobe koje ne zaslužuju našu pažnju, ili na one koji u komunikaciji s nama gledaju samo na svoj interes. I tada takođe nešto priželjkujemo – priželjkujemo da imamo što manje stresa (ako je ikako moguće).
Priželjkujući da nam se ostvare neke davne želje, stavljamo na ulog sve – svoje obrazovanje i iskustvo, svoju dobru reputaciju. Cilj je da se jedan konkretan dogovor pretvori u jedan konkretan i koristan uspeh. I često hrlimo ka svojim željama glavom bez obzira, ne žalimo truda, čak ni po cenu da se neko naše ulaganje ne isplati, prihvatamo rizike kao da nam prija da se nalazimo na nekoj vrsti stalne probe. I to nam prija najviše onda kada smo sigurni da ćemo položiti ispit izdržljivosti na koji stavljamo sebe i svoje mogućnosti. Kao da se iscrpljenost zbog velikih napora u potpunosti zaboravlja, kao da je nema. A i zašto bi je bilo ako ispred sebe vidimo veliki dobitak? Ostvarenje želje, to nam je prioritet, a da bismo je ostvarili, tragamo za kompromisnim i mudrim rešenjima.
U ljudskoj je prirodi da „želi“. Neki od nas zadovoljavaju se samo time da žele ono što će im život učiniti što manje stresnim, neki imaju velike želje i planove, neki samo žele da pronađu veliku i strasnu ljubav. Ljubavnih avantura uvek ima, neke se pamte, a neke ne, ali je važno da nas ne napušta želja za uzbuđenjima. Apetiti rastu, odbijamo da „podgrevamo“ stare ljubavi, što je nekako i logično – šta ako nam se taj ukus ne dopadne? Uvođenje malo reda u život dovešće i do uvođenja reda u ono što priželjkujemo da ostvarimo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com