Setite se svega onog što se ne pridržava rasporeda: vozova, zubara, svoje majke. Zatim pomislite na sve ono što počinje tačno na vreme: utakmice, televizijske serije, happy hour s popustom u kafiću. Zajednički imenilac: gde je haos, tu je i stres. Gde je red, tu je i pivo. Zašto onda tolerišemo radne dane haotične kao rasprodaje posle Božića? Zato što je između mnoštva sastanaka, telefonskih poziva i raznoraznih neočekivanih iznenađenja nemoguće držati se dobro smišljenog plana. Ipak, ako se tokom dana pridržavamo nekih jednostavnih pravila, dobit može da bude ogromna.
Šta možemo dobiti? Možemo dobiti manje stresa, više energije, moguću povišicu i kraće radno vreme. Zvuči dobro, ali ovde nije poenta u tome da se priča o tome kako je moguće bolje raditi svoj posao. Poenta je u pružanju pomoći našem organizmu, koji treba da ostane produktivan u svakom danu. Za početak treba znati da naš lični periskop nije jedino što se diže koji sat pre nego što se probudimo. Isto je i s hormonom stresa. Ta promena podiže nam nivo šećera u krvi, što nam daje energiju i podsticaj da se uspešno nosimo s teškim situacijama. Iako svi želimo da umanjimo proces rada hormona stresa, jer se zbog njega i osećamo skrhano, moramo priznati da on istovremeno doprinosi sposobnosti da budemo orni za borbu (ili za bekstvo) koja nam je potrebna da bismo završili projekat koji nam čuči na glavi – ili da bismo uleteli kod šefa i zatražili mu povišicu. Istina, niko nam ne garantuje da nećemo zaraditi čir na želucu u oba slučaja, ali s nekim stvarima ipak treba rizikovati…
Na kraju, nemojte misliti da je samo početak dana dobar za istezanje. Nije. Istegnite se na svako nekoliko sati kako biste izbegli ukočenost u ramenima koja potiče od pogrbljenosti nad tastaturom. Pravo vreme za istezanje je uvek!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com