Nikada ranije u društvu nije bila toliko jaka tendencija da se sačuva mladost kao u vremenu u kojem mi živimo. Nekada se ideal mladosti i lepote negovao kroz umetnost: vajali su se kipovi, pisala se poezija, pisali su se romani – a danas se odlazi kod plastičnog hirurga. Doduše, plastična hirurgija je najekstremniji oblik na koji ipak nisu svi spremni, ali se generalno da primetiti sveopšta težnja da se sačuva lepa spoljašnjost, po mogućstvu sa što manje bora, bez obzira na broj godina pojedinca ili pojedinke. Umesto odlaska "pod nož", neki se radije opredeljuju za fizičku aktivnost.
Fizička aktivnost možda predstavlja ključ produžene mladosti, s tim što se ni tu ne treba prepuštati radikalizmu. Činjenica je da su ljudi koji su fizički aktivni i do devet godina biološki mlađi nego njihovi neaktivni vršnjaci. I tu nema mesta čuđenju. Način života koji podrazumeva hodanje od kreveta do troseda, pa onda malo sedenja na radnoj stolici svakako ima bitnu ulogu u procesu starenja. Fizička aktivnost ne podrazumeva šetnju oko zgrade (osim ako niste u poznijim godinama pa više od toga i ne možete da izvedete). Ukoliko želite da primetite pozitivne efekte aktivnosti kojima se prepuštate, potrebno je da se preznojite obavljajući ih, inače sve to nema nikakvog smisla. Ljudi koji se bave nekom žustrijom fizičkom aktivnošću tri sata nedeljno svakako će se osećati mlađim (a i izgledaće tako) od onih koji se nedeljno "troše" samo petnaest minuta.
Pored toga, manja fizička aktivnost (ili nepostojeća) povećava rizik od bolesti koje su češće u starijim godinama. Tu na prvom mestu mislimo na dijabetes, rak i srčana oboljenja. Nije sasvim jasno na koji način fizička aktivnost ima taj podmlađujući efekat, ali je sigurno da je ona adekvatan način da se zaštitimo od stresa koji je jedan od glavnih problema savremenih ljudi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com