Veliki broj uspešnih ljudi često ume da govori o sebi u trećem licu. To se posebno događa kada prilično odmaknu na svom poslovnom putu uspeha. Neko će možda pomisliti da se šalite kada to radite, ali budite uvereni da to nije šala. Uspešni ljudi se ne šale na svoj račun.
Oni sve mane i nedostatke uspevaju da pretvore u svoje prednosti. Recimo, vi možda mislite da ne treba verovati ljudima koji viču na radnom mestu ili bilo gde drugde. Tu grešite, jer je ljudima ponekad potrebno da glasno izraze svoje nezadovoljstvo, a uspešni ljudi umeju da naprave od vikanja strateško sredstvo. To je tzv. umetnost urlanja, tako kompleksna i teško savladiva da bi se taj predmet mogao proučavati na studijama.
Suština je jednostavna: koristite svoje nezadovoljstvo da uplašite ljude, da ih postidite, da ih naterate da se osete loše a da istovremeno očajnički pokušavaju da vam se ponovo dodvore. Urlanje takođe stvara želju da to ne doživite ponovo, što, ukoliko se izvodi kako treba, rezultira armijom poslušnih ljudi čiji jedini cilj nije da obavljaju posao kako treba, već da izbegnu ljutiti glas onoga koji urla. Za one koji žele da uspostave kontrolu nad svojim radnim okruženjem, da ga pretvore u zemlju čuda i prijatnog odobravanja bez konkurencije, nema efikasnijeg metoda.
Istovremeno, to podrazumeva da imate spisak onih koji su vas nekada povredili, uvredili ili prosto bili bolji od vas na način koji ugrožava vašu superiornost. Ukoliko se vaši protivnici sami ne unište u međuvremenu, vi morate da se pozabavite time. Tako je to. Morate biti brzi u uništavanju protivnika, jer često oni brže i bolje od vas rade na sopstvenoj propasti. Da ne biste poštedeli sebe izuzetnog osećaja pobede i nadmoći, potrudite se da ne pokazujete manjak zlobe, jer ćete u suprotnom izdati samog sebe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com