Čak bi i najveći skeptici morali da shvate da fizička aktivnost obezbeđuje gotovo polovinu zdravlja, kao i da ne postoji pravo vreme u godini da se način života promeni u svakom smislu te reči. Pravo vreme za ukidanje loših navika je uvek. Na to posebno treba obratiti pažnju, budući da se čitav savremeni život odigrava ubrzanim tempom, a da većina nas upražnjava sedeći način života. Bez fizičke aktivnosti sve strukture u organizmu slabe, a tako oslabljeni, otvoreni smo za mnoge zdravstvene tegobe. Da bismo to izbegli, nije neophodan odlazak u teretanu i bavljenje teškim fizičkim vežbama. Umerena fizička aktivnost sasvim je dovoljna da bi naš organizam funkcionisao na valjan način.
Istina, ta aktivnost mora da bude redovna da bi bila delotvorna. Od tri do pet puta nedeljno, u trajanju od 30 do 45 minuta. Ne moraju po svaku cenu biti vežbe. Pravilna šetnja, plivanje i vožnja bicikla dovoljni su za angažovanje svih sistema u organizmu. A ako se rade vežbe, mora se voditi računa o tome da se upražnjavaju one koje razgibavaju i zglobove i mišiće. Između ostalog, to je jedna od ključnih stavki i prilikom odlaska u teretanu. Mladi ljudi u teretani treba pravilno da rade vežbe da ne bi bilo loših posledica. Stoga se često ne preporučuje dizanje tereta do potpunog razvoja organizma. Praktično, ne pre osamnaeste do dvadeset prve godine, zato što leđni mišići nisu dovoljno jaki da kompenzuju naprezanje prilikom dizanja tereta.
Važno je da fizička aktivnost za koju se opredelimo bude pravilno dozirana i da ima svoj kontinuitet kako bi ostvarila ono što smo sebi postavili kao željeni cilj. To ne moraju da budu pločice na stomaku ili zadivljujući bicepsi. Ponekad je sasvim dovoljno samo da budemo dovoljno koncentrisani na to da iz svog života izbacimo sve ono što nam škodi i potpuno se posvetimo svom zdravlju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com