Ukoliko spadate u red onih ljudi koji angažovano i dosledno rade na realizaciji svih svojih planova, onda vam sigurno ne pada teško kada treba da napravite neku veću promenu u svom životu, a odmah zatim još jednu, pa još jednu… Razlog može da leži u činjenici da vam je s punim pravom dozlogrdilo da činite određene ustupke. Situacija je zahtevala potpunu i sveobuhvatnu reorganizaciju vašeg ne samo poslovnog nego i privatnog života i vi ste je sproveli udelo. Sada možete da se posvetite svojim ambicijama. Zvuči dobro? Ili možda ne?
Planiranje promena i njihovo sprovođenje u delo može da bude lakše ukoliko imate nekoga ko vas u tome podržava. Onda ideje postaju još bolje, ciljevi još ostvarljiviji. Ipak, kada pravimo promene, češći je slučaj da to činimo zbog toga što smo u najvećoj meri podstaknuti nekim svojim unutrašnjim potrebama koje nas inspirišu da krenemo dalje. Da bi se donela takva odluka, odluka koja će promeniti život na kraće staze ili iz korena, potrebno je da budemo u dosluhu sa samim sobom, da budemo precizni pri određivanju onoga što želimo promenom da postignemo, da imamo veliko znanje, da posedujemo iskustvo, da se ne obaziremo na konkurenciju. Osobe koje su spremne na razumne eksperimente veoma često imponuju ostalima koji nisu toliko spremni da se upuste u rizik koji ideja o promenama obavezno nosi.
Jedina opasnost koja potencijalno vreba najčešće leži u grandomanskim željama i lošoj proceni okolnosti. Da, treba biti popustljiv, i da, treba biti tolerantan (na kraju krajeva, samo na taj način može da se kupi lični mir), ali treba biti i oprezan kada se ispred naše želje za promenama nađu osobe koje neće biti spremne da tolerišu tu našu želju i koje žele da slede samo svoje potrebe i ciljeve.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com