Kada čujete reč „perfekcionista“, da li imate u glavi sliku osobe koja u svakom trenutku, bilo poslovnom, bilo privatnom, ima potrebu da živi i da se ponaša „ispravno“? A da li tako vidite i sebe? Ovo nije trik pitanje – ukoliko imate stalnu težnju da se usavršavate i ako stalno pokušavate da ovaj svet učinite boljim mestom, nije ni potrebno da dajete odgovor. Ako vi možete da dovedete sebe do savršenstva, ne vidite nijedan dobar razlog da i svet oko vas ne bude skrojen na isti način. Tako bi barem trebalo da bude. Nažalost, stvari obično nisu baš onakve kakve bismo mi voleli da jesu.
Vreme u kojem živimo zateklo nas je u raspoloženju kada osobine kao što su poštenje, objektivnost, urednost, ali i disciplina počinju sve manje da znače, ili bar ne znače onoliko koliko je to nekada bio slučaj. Ali, vremena idealizma su odavno iza nas, a nepopustljivost savremenog doba zahteva ljude koji su ponekad spremni da zaborave na pozitivne osobine kako bi se „završio“ neki unosan posao. A koji je idealan posao za jednog perfekcionistu? Svaki onaj koji u opisu radnih aktivnosti podrazumeva detaljno planiranje i strpljivost (profesor, istraživač, lekar, hirurg…) Ima li slobodnog vremena za jednog perfekcionistu? Ima, vreme za ono što volimo uvek može da se nađe, ali je jednom perfekcionisti uvek potrebno da sve zna, da se u sve razume, da je sam sebi dovoljan i da uvek bude spreman za svaku situaciju.
U slučaju da svoj perfekcionizam ističete u poslovnoj komunikaciji, bilo bi dobro da povedete računa o tome da se on ne protumači kao arogancija ili distanciranost, jer će to učiniti da vaši poslovni partneri steknu utisak da ste nedovoljno fleksibilni za obavljanje posla koji vam je poveren.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com