Večernji umor, nakon aktivnog dana koji podrazumeva bavljenje sportom, odlazak na posao, druženje s prijateljima i porodicom, pa i divlji seks, ako hoćete – predstavlja normalnu pojavu, odraz potrebe organizma da se revitalizuje i prikupi snagu za nove poduhvate. To je normalan umor – kada uveče zaspite "kao klada" i ujutru ustanete čili i veseli. Međutim, postoji i tamna strana umora, koji zapravo nije umor, jer nastaje i pored odsustva velikih napora. To je umor koji zabrinjava. To je, rečeno žargonom, smorenost. A čini se da danas ima sve više smorenih ljudi. Pitanje je zbog čega je tako.
Smoreni od života. Smoreni od posla? Smoreni od briga? Ili, smoreni od ogromnih zahteva savremenog života koji sve više postaju važniji od nas samih? Razmislite samo čemu smo svakodnevno izloženi: buka, zagađen vazduh, gužva u saobraćaju… Čak i stvari koje su nam predstavljene kao blagodeti današnjeg društva umeju da smore – odabrati pravi proizvod među stotinama na polici hipermarketa, kupiti pravu odeću u kojoj ćemo izgledati uspešnije i više "kul". Nabaviti nove statusne simbole: najbolji mobilni, najbrži računar, najskuplja kola… Ima li tome kraja? Izgleda da nema, a istu "bolest" prenosimo i na svoje potomstvo. Zar ne bi sve bilo lepše kada bi bilo jednostavnije?
Možda nas naša potreba da se u javnosti stalno predstavljamo kao srećni i uspešni čini zapravo nesrećnim, zabrinutim i na kraju – tako umornim od svega? Ali, od filozofije nema vajde. Svaka časti izuzecima, ali ne mogu svi da postanu antiglobalisti niti da "pokupe pinkle" i odu da žive na selu poput hipika. Mnogi od nas moraju da ostanu tu gde su, da se izbore sa zahtevima i zakonima savremenog života. Ipak, to ne znači da taj život mora da nas nadvlada. Pokažimo snagu i suprotstavimo mu se!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com