Ne bi bilo loše ako bismo s vremena na vreme shvatili da neki naši neuspesi zapravo to i nisu. Jednostavno, ponekad nismo dobri koliko smo mislili da jesmo ili koliko bi trebalo da budemo, ali to ne znači da moramo da se zatvorimo u mišiju rupu. Odgovornost za ono što radimo je onolika koliku je pripišemo sebi. Nažalost, strah kontroliše naše živote u velikom broju slučajeva. Šta nam onda ostaje kao mogućnost? Možemo mu se suprotstaviti, ili možemo da se odlučimo za život u bunkeru. Ruku na srce, ova druga opcija uopšte ne bi smela da bude prihvatljiva.
Poštujte prošlost, ali je nemojte imitirati. Budite spremni i voljni da uspete. Sve su to maksime koje čujemo kao mantre koje se preporučuju savremenim muškarcima. Ipak, sve zavisi od toga kakav ćemo pogled na neku situaciju odabrati. Ako želimo da sve bude crno, to očas posla može i da se dogodi. S druge strane, ne treba sve gledati ni potpuno belo. Najbolje je opredeliti se za posmatranje života kroz nijanse. Ako radimo neki veliki posao, logično je što s vremena na vreme osetimo strah od toga da možda nećemo uspeti da ga obavimo kako treba. Ali, mirenje s činjenicom da čak i ako ne uspemo to ne znači kraj sveta jeste ono što bi trebalo da nam da snagu da se podignemo posle pada i pokušamo ponovo. I opet – i onda još jednom.
Ono što radimo svakako treba da nam bude važno, ali nikada ne treba smetnuti s uma ili načisto zaboraviti da je to zapravo samo jedan deo nas. Svaki drugi način razmišljanja udaljiće nas od ideje da budemo svoj kapetan, što je ultimativni cilj svakog zrelog muškarca. Juče je prošlost, danas će biti bolje. To zvuči kao dobar pristup životu koji bi što pre trebalo usvojiti kako bi svaki dan mogao da bude dobar za plovidbu. Možemo povremeno da budemo i namćori, cinici ili perfekcionisti, ali te osobine ne bi smele da nas sputavaju. Povremeno sebi treba dati oduška.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com