Pred svim sportistima koji treba da odigraju neki od svojih važnih (ili za njihovu karijeru presudnih) mečeva uvek se postave izuzetno visoki zahtevi. To je i logično – čekaju ih veliki i veoma naporni zadaci. Najčešće, telo usled vežbanja može da izdrži napor, kondicija je, bar kada je telo u pitanju, presudna, ali šta se dešava s umom? Zapravo, čitava ova priča ima veze i sa sportom ali i s realnim životom. Ponekad se i sami osećamo kao da treba da izađemo na prepun stadion, gde ćemo se suočiti s veoma dobro fizički pripremljenim protivnicima. U tim mečevima mozak ponekad bude najjače oružje koje može da dovede do pobede.
Uopšteno gledano, kao i sportisti i mi prolazimo kroz različite vrste priprema: tehničke, taktičke, fizičke, psihološke. I sve one zavise jedna od druge i jedino skladno razvijanje svake od njih omogućava davanje vrhunskih rezultata. Psihološka priprema podrazumeva stalno unapređivanje i razvoj psiholoških veština i sposobnosti u smeru koji omogućava što bolje sprovođenje neke ideje u pobedničko delo. Vratimo se opet na poređenje sa sportom. Treneri vrhunskih sportista uglavnom mogu da posvedoče da je psihološko stanje u kojem se sportista nalazi veoma često presudni element u nekom meču ili na utakmici. Iako bavljenje sportom veoma dobro utiče na telo i um, ponekad može imati i negativne posledice po ličnost, a to je slučaj kada nas previše obuzme takmičarski duh, a ne formiranje fizički i mentalno zdrave, kompletne i samostalne ličnosti.
Sportistima uglavnom ostaje da se oslone na sopstvene mentalne aktivnosti kako bi postigli ravnotežu i koncentraciju, ali to nije samo s njima slučaj. Isto je i sa svakim od nas, naravno, s razlikama koje se odnose na stepen stručnosti u određenoj oblasti koja predstavlja našu borilačku arenu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com