Kada se nađemo u zagađenim delovima grada ili zagušljivim prostorijama i kada osetimo da ne možemo da dišemo punim plućima, najčešće pomislimo da u vazduhu nema dovoljno kiseonika. Međutim, ovog za život važnog gasa u vazduhu obično ima sasvim dovoljno. U prirodi koja ne oskudeva kiseonikom osećamo se sposobnim da savladamo i velike napore. Šta možemo da učinimo da poboljšamo disanje u sredini u kojoj živimo i radimo? Za normalno funkcionisanje organizma najvažnije je da se raspolaže potrebnim količinama kiseonika u krvi.
Najviše ga ima u šumama, kraj reka, izvora, mora, jezera. U zatvorenim prostorijama ispunjenim duvanskim dimom i električnim aparatima, ili na ulicama u vreme saobraćajnih gužvi, kada se od smoga jedva diše, sigurno ne treba da potražimo rešenje za zdraviji život. Sva ta mesta nam oduzimaju snagu i stvaraju mrzovolju, a ti negativni uticaji će se pre ili kasnije odraziti na čitav naš organizam. Ozbiljnije posledice se ne osećaju odmah, ali se zato oseća umor, nervna napetost i gubitak snage. Vremenom se primećuje da se teško izdržavaju i uobičajeni profesionalni napori. Ovo stanje može da traje i godinu dana, a zatim funkcije organizma popuštaju i nastaju razna oboljenja.
U našem okruženju postoje mnogi nepovoljni činioci koji neposredno ili posredno utiču na disanje, zdravlje i kvalitet života. Stanje svesti takođe deluje na disanje i pojavu bolesti. Pod uticajem negativnih emocija naš doživljaj stvarnosti se menja, a s njim i naše funkcionisanje. Sve što doživljavamo kao neprijatnost, preko mozga i drugih organa prenosi se do žlezda s unutrašnjim lučenjem, koje pojačano stvaraju hormone stresa. Kada se osećamo prijatno, dišemo duboko, jer imamo utisak da je sredina u kojoj smo bezbedna. Međutim, kada smo pod stresom, sredinu u kojoj smo doživljavamo kao neprijateljsku, pa je i disanje otežano.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com