Kriza kao kriza – kako je došla, tako će i proći. Verovatno iznenada i kada se najmanje budemo nadali. Kao što smo se jednog jutra probudili i primetili da je sve krenulo nizbrdo, tako će, kao magičnim štapićem, sve za šta smo verovali da je zauvek nestalo početi da se vraća na svoje mesto. Uvek lepo zvuči kada se misli da će "bolje sutra" doći praktično preko noći. Vratiće nam se mir onda kada nam novac ponovo bude u novčaniku ili na bankovnom računu. Naravno, s ekonomijom nema šale. To je ozbiljna stvar. Tok novca prati bezbroj faktora na čiji nastanak utiče još veći broj odluka svakog od nas.
Mudar čovek treba da zna da je svaki period jednako dobar za posao, da svako vreme nosi sebi svojstvene i specifične šanse i da niko ne može predvideti početak ili kraj jednog ili drugog vremena. Ipak, muškarac koji prosto logički razmišlja ne može a da ne dođe do zaključka da svaki izazov donosi šansu, a da cela ideja ne zvuči kao politička kampanja. Jednostavna logika navodi savremenog čoveka (ili možda čoveka oduvek) da troši, ponekad i izvan svojih mogućnosti i limita u vreme kada je situacija povoljna i dobra. To je vreme kada se uzimaju krediti, pomeraju granice bankovnih računa, traži se ček više, a sve da bi se kupile kuće, kola, platila luksuzna letovanja i slično.
Kada situacija škripi, ono malo para koliko se ima i zaradi čuva se za crne dane. Zbog toga je veoma bitno da pre svake velike odluke, bila ona vezana za posao, porodicu ili lična zadovoljstva, procenimo realan rizik koji nosi sveobuhvatna situacija u kojoj se nalazimo. Svakome od nas se sutra može dogoditi bilo šta nepredviđeno. Baš zbog toga životne situacije koje uključuju upotrebu novca (a koje ne uključuju?) treba sagledati što je realnije moguće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com