Svi znamo da ima ljudi koji veoma mnogo rade, a uprkos tome ne žive u skladu s trudom koji su u svoj posao uložili. Takođe, postoje i oni ljudi koji nisu "siromašni novcem" zato što su postali "siromašni vremenom" – što znači da se, žargonski rečeno, "raspadaju od posla". Istina je, svi mi provodimo ogroman deo dana tokom radne nedelje na poslu, a ponekad radimo i vikendom, i tako prodajemo svoje vreme po relativno niskoj ceni. I mada često i uporno kukamo da mnogo radimo, većina nas zapravo ne radi onoliko koliko kaže da radi. Kao da u svakom od nas postoji neki kod za neprestano žaljenje zbog toga koliko smo opterećeni na poslu.
Naravno, lako je savetovati nekoga da radi više ako želi da poseduje više. Ako bi se ljudima ponudilo da rade šest sati, a da budu plaćeni kao da je to puno radno vreme, svi bi odmah pristali. To se ponekad dešava nenamerno, jer poslodavce više zanima koliko je vremena provedeno na poslu nego koji su rezultati postignuti. Zbog toga treba (kao i uvek) preduzeti inicijativu i povećati svoju produktivnost, ako treba, i udvostručiti je, a opet na ranom mestu provesti isti broj sati. Kako? Za početak se treba osloboditi onih misli koje su orijentisane na ego i usredsrediti se na zadate zadatke. Krajnje jednostavno.
Misli koje su orijentisane na ego previše su kritične jer nas vode u prošlost ili u budućnost. "Neću moći to da uradim. Šta nije u redu sa mnom? Šta će se desiti ako ne uspem? Šta sam uradio do sada?" Sve su to misli koje na radnom mestu treba smesta proterati iz glave. Samo ako razmišljamo o svojim zadacima, nalazimo se u centru dešavanja: "Šta posao zahteva? Šta sada znam? Šta sada mogu da uradim?" Takav način razmišljanja je koristan. I takav način razmišljanja daje vam pravo da odmah u glavi rezervišete kada će biti pravo vreme za odmor. Vreme koje provodimo izvan kancelarije nije luksuz.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com