Sasvim je normalno ukoliko se u vrele letnje dane, koji katkad umeju da potraju sve do kraja septembra, rashlađujete klima-uređajem koji samo za vas pravi u prostoriji temperaturu koja se vama čini najprikladnijom. Rashladni uređaji su najtraženije stvari u tim tropskim danima iako ima onih koji misle da klima-uređaji više štete nego što koriste zdravlju. Naravno, u tome ima istine, ali ako se sve dozirano koristi, svaka potreba, pa i ona za hlađenjem veštačkim putem, može biti adekvatno zadovoljena.
Prva stvar na koju treba obratiti pažnju jeste podešavanje temperature. Organizmu će sigurno smetati kada je napolju pakleno toplo, a vaša klima u stanu podešena na 15-20 stepeni. Razlika između spoljašnje temperature i temperature u stanu ne bi smela da bude veća od šest do osam stepeni. Greška je ako klimu natempirate na 21 stepen i tu temperaturu održavate tokom celog leta. Takva situacija je u redu za neke veće poslovne centre, banke i firme, jer je tu temperaturu teže podešavati. Baš zbog toga umeju da se dogode takozvani toplotni šokovi, zbog kojih je moguće da se osetite loše pri izlasku na sunce. Posebnu pažnju treba da obratite na vazduh u prostoriji, jer nije dobro kada je mnogo suv. Problemi s disanjem i nastaju upravo zbog toga.
Na kraju, ako već želite da vam klima-uređaj pravi adekvatan ugođaj tokom letnjih vrućina, važno je da određeno vreme posvetite njegovom održavanju. Naime, pojedini delovi vašeg klima-aparata idealno su stanište za mnoge bakterije. Zbog toga je neophodno da perete filtre barem jednom u deset dana, i to celog leta, kada je vaš uređaj i najaktivniji, a ne bi bilo loše da uradite generalni servis na svakih šest meseci.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com