Istina je da onog trenutka kada postanemo roditelji, moramo da se pozdravimo s nekim starim navikama koje su nam ranije predstavljale užitak. Izgubiće se dosadašnji raspored spavanja i vođenja ljubavi. Međutim, to može da se povrati. Ili tako što će deca naučiti kako da se uspavaju sama, ili tako što će naučiti kako da se sama zabave nakon buđenja. Do tada, uvek postoji kafa. Svaki roditelj je spreman da stavi ruku u vatru za svoje dete. Ali, šanse da će to zaista i morati da se dogodi su male. Ako smo mirni i strpljivi sa svojom decom i njihovim greškama, i oni će biti strpljivi s našim.
Svakome se u nekom trenutku dogodi situacija u kojoj njegovo dete očajnički poželi neku glupost koju imaju svi njegovi prijatelji, i tada se postavlja pitanje da li roditelj treba da popusti pod pritiskom. Prvi instinkt obično kaže da ne treba popustiti. To će biti dobra lekcija za malog "daveža". Međutim, kako je u pitanju obična tričarija, planiranu lekciju bi možda trebalo odložiti za neki drugi put. Drugim rečima, valjalo bi popustiti. Ako želimo da naša deca budu fleksibilna prema onome što mi želimo, i mi moramo reagovati na isti način. Izuzetak od ovog pravila je razmaženo kmečanje. Najbolja odbrana je da glumimo da smo gluvi ili slepi. Tada se ne treba predati, jer je to isto kao da smo podlegli uceni.
Činjenica je da roditeljstvo podrazumeva stalnu brigu o tome da dete ne strada na bilo koji način. Pet procenata vremena ipak treba odvojiti kako bi se detetu objasnila vrednost rizika u životu, kao i da raspozna stvari koje su vredne rizika, a koje to nipošto nisu. Tom prilikom očevi i majke se često smenjuju u ulozi dobrog i lošeg policajca. Jedan je smiren i racionalan, drugi je sušta suprotnost tome. Naravno da bi svako od nas uvek više voleo da bude onaj smireniji roditelj, ali ponekad ne možemo da biramo. Ono što ostaje kao činjenica jeste stara izreka koja kaže da ne treba da govorimo svojoj deci šta da rade, već treba da im to pokažemo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com