Često se dešava da nam neka poslovna prilika promakne zbog toga što nismo bili spremni da se suočimo s iskušenjem koje ona sa sobom nosi. Slična situacija dešava se i na privatnom planu kada dopustimo da nam osoba do koje nam je stalo jednostavno „isklizi kroz prste“ zato što nismo bili spremni da rizikujemo u pravo vreme i na pravi način. Oba propusta mogu da se pravdaju priličnim svakodnevnim opterećenjima, od poslovnih ambicija preko uzetih kredita do stalnih veza, ali za nepripremljenost za iskušenja koja će se pre ili kasnije pred nama pojaviti zapravo i nema dobrog i pravog opravdanja.
A bilo bi dobro kada bismo u svakom trenutku bili svesni sebe do te mere da možemo da iskoristimo svaku priliku u kojoj naše sposobnosti i veštine mogu da dođu do izražaja. Ne zbog toga što nas na svakom ćošku čeka konkurencija, već zbog toga što takav stav može da nam bude od koristi u savremenom svetu. Konkurencija, to jest osobe koje pokušavaju da nas gurnu u drugi plan, postoje oduvek. Nema razloga da im mi sami dodatno pomažemo u tome. Šta je rešenje? Verovanje u sebe, makar i do te mere da se svakog jutra budite s idejom da ste mnogo uticajniji i moćniji nego što i sami mislite da jeste. Takvim stavom pružate sebi mogućnost da opstanete dovoljno dugo, ne samo da biste se obračunali s konkurentima nego da biste i svoj život mogli da uredite onako kako vama najviše odgovara.
Sve ono na čemu ste dugo, predano, vredno, savesno i odgovorno radili – nije vredno lakog rizika koji može preskupo da vas košta. Ali sve ono što imate tek neko vreme, i ono u čiju vrednost ni sami niste potpuno sigurni, možda i ne treba da bude deo vašeg života. Razmislite o tome s čime se kockate i imajte na umu Vajldovu misao: „Svemu mogu da odolim, osim iskušenjima“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com