Ne kaže se slučajno: „Mala deca – mala briga, velika deca – velika briga“. S tinejdžerima je ponekad zaista veoma teško izaći na kraj kada su njihove želje u pitanju. Koliko god da se trudite da im pružite, čini vam se da nikada nisu zadovoljni. Nikako ne biste želeli da ispadnete previše strogi, a istovremeno se plašite da im ne popuštate previše. Pronalaženje zajedničkog jezika s adolescentom ponekad može da se učini napornijim od diplomatskih pregovora s rezultatom koji je više nego neizvestan. Naravno da svaki roditelj može da proceni kada je njegovo dete zrelo za izlazak u grad, ali se često zaboravlja da bi bilo dobro ili bar uputno proveriti na kakva mesta i s kim vaš tinejdžer izlazi. Naravno, diskretno.
Najčešća greška roditelja je da svoju decu upoređuju sa sobom u tim godinama. Zaboravlja se na to da je u pitanju bilo neko drugo vreme i neke druge okolnosti. Zaboravlja se i na to koliko smo svi mi različiti i da tinejdžerski dani roditelja nemaju veze s onim što danas proživljavaju tinejdžeri. Danas se deca suočavaju s drugačijim ciljevima, ambicijama, očekivanjima i pritiscima, i zato bi trebalo imati više razumevanja za njihove želje i potrebe. Naravno, to ne znači da im treba tolerisati hirove, ali ih bar treba saslušati i kroz razgovor bez vikanja i ucenjivanja doći do nekog zajedničkog rešenja.
U tinejdžerskom periodu deca uglavnom imitiraju svoje idole iz sporta, muzike, filma i zbog toga često umeju da pređu granice koje su primerene njihovim godinama. Srećna okolnost koja bi trebalo da umiri svakog roditelja jeste ta što su u pitanju prolazne faze. Ako pogledamo neku svoju sliku iz tinejdžerskog perioda vrlo je verovatno da ćemo se slatko nasmejati. Svi smo prošli kroz ove faze i nervirali roditelje, samo je sada došlo vreme da se mi nađemo na drugoj strani. Preterana kritika može da izazove samo kontraefekat.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com