„Ne veruj onom ko ti mnogo laska, jer mu je duša hrapava kô daska.“ Zvuči poznato. A istinito? I to.
Uspešna komunikacija sa ljudima nije laka stvar i veoma često je potrebno, a ponekad i poželjno, da priču potkrepite naglašavanjem pozitivnih karakteristika osobe sa kojom razgovarate. Nema problema ukoliko zaista mislite tako, ali ako ste čitav razgovor zapodenuli samo da biste postigli neki cilj, rečenica sa početka teksta odnosi se upravo na vas.
Ipak, treba napraviti razliku između iskrenog i neiskrenog laskanja. Kada se komplimenti upućuju vrednostima koje postoje i koje su evidentne, onda je to iskreno. Niko ne kaže da valja iskreno laskati, ali bar nemate zadnjih namera, što čitavu situaciju čini znatno lakšom. Druga vrsta, neiskreno laskanje, nastaje onda kada se potenciraju osobine neke osobe koje ona ne poseduje u tolikoj meri da bi se o njima pričalo ili ih ne poseduje uopšte, što taj uglađeni manir dovodi pod velik znak pitanja.
Igra sa laskanjem ovde se ne završava. Laskavci su veoma često osobe koje su sklone manipulacijama raznih vrsta. Kod njih je sve deo jednog velikog proračuna.
Njima je normalno da laskave komplimente i komentare upućuju osobama koje su na neki način više od njih na hijerarhijskoj lestvici, dok one koji su na nižem položaju od njih ponižavaju i pri tom očekuju da im ti ljudi laskaju.
Ta pojava stara je verovatno koliko i samo društvo, ali ne planira da nestane. Društvo u kom živimo nameće takav tempo da slatkorečivi komentari, sa pokrićem ili bez njega, uvek imaju prođu, jer se na taj način postižu različiti ciljevi. Imati meru rešenje je za sve, pa tako i za deljenje komplimenata. Uspešna komunikacija sa drugima ionako se ne zasniva na pohvalama, posebno ne onima koji ih ne zaslužuju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com