Ponekad je dobro kada svojevoljno, bez mnogo buke, dopustite nekome da napravi određen izbor umesto vas. Ali, svakodnevno prepuštanje mogućnosti izbora nekom drugom neće vas daleko odvesti. Zbog čega bi neko svoj život živeo kroz vaš, tako što će "preseći" tamo gde vi niste mogli to da učinite? Zašto biste pripadali nekom drugom više nego samom sebi? Ako se prepustite takvom ponašanju, u očima drugih nikada nećete izgledati kao oformljen čovek. Zbog toga je bolje zaboraviti na nepodnošljivo licemerje i nazvati stvari pravim imenima.
Svi problemi ubrzane svakodnevice koja nam se dešava ne mogu da se mere s osećanjem i utiskom da samo prisustvujemo sopstvenom životu. Situacije u kojima to može da se dogodi različite su u onoj meri u kojoj se mi međusobno razlikujemo. Vremena se menjaju, ali stereotipi nikada ne umiru. I ma koliko se trudili da ih izbegnemo, srešćemo ih pre ili kasnije, ponekad i onda kada im se najmanje nadamo. Bez obzira na to koliko se svi mi grozimo kompromisa, određeni kompromisi su pre svega znak zrelosti i odgovornosti, osim kada se prave kompromisi sa sopstvenim životom.
Možda zbog emotivne veze treba napraviti određene ustupke, zbog dugogodišnjih prijateljstava u koja smo ulagali puno vremena i truda, takođe, ali ono što nikada ne treba da se zanemari jeste to da zemljom treba hodati uspravno, a da se to postigne, nikada nije dovoljno kasno. Zbog toga je najbolje smisliti i reći sve ono što nas tišti, ukazati na očiglednu nepravdu koja se slučajno ili namerno prećutkuje, sukobiti se s večitom ljudskom sebičnošću. Da li će vaše mišljenje nekoga povrediti? Možda i hoće, ali ćete se vi osećati bolje ukoliko budete rekli ono što smatrate da mora biti izgovoreno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com