Repertoar zadovoljstava u kojima svako od nas uživa kada je baš svaki kvadrat našeg stana prazan, a roletne spuštene, neograničen je. Sasvim u skladu s mudrom izrekom: "Koliko ljudi, toliko ćudi". Dakle, od naivnog davanja oduška samom sebi, u smislu da se možete obući u ronilačko odelo do toga da po kući možete da igrate u Adamovom kostimu. Ostati sam kod kuće, pa makar na samo nekoliko sati, oduvek je značilo uživanje u osvojenom komadu slobode bez obzira na to da li imate sedam ili sedamdeset sedam godina. Kada smo sami kod kuće, u svakom od nas se ponovo probudi Mekoli Kalkin iz istoimenog filma.
Sloboda kojoj se u tim trenucima predajemo nije privlačna samo zbog toga što podrazumeva činjenicu da nema nikoga ko bi postavljao dosadna pitanja i očekivao brz odgovor na njih, niti zbog toga što nema nikoga ko bi insistirao na tome da se utiša muzika, isprazni pepeljara ili otvori prozor. Čim se vrata za onima koji odlaze zatvore, sami smo u sopstvenom carstvu. I tada, sasvim prirodno, udovoljavamo isključivo sebi. Onda na videlo izlazi sve ono što volimo i u čemu beskrajno uživamo, a što nije izvodljivo u prisustvu drugih, koji se zbog naše uživancije mogu osetiti ugroženo.
Od preglasne muzike do grešnih zadovoljstava, široka je lepeza uživanja svakog od nas kada ostanemo sami kod kuće. Raspevavanje pod tušem, neugodni zvuci i mirisi, kućni nudizam, bacanje nošenih čarapa na pod, gledanje utakmice uz arsenal psovki, kolekcioniranje ispražnjenih pivskih flaša po podu, kreativnost na WC šolji, "švedski akcioni" filmovi, eksperimentisanje s hranom, igranje omiljenih uloga… Svako po svom izboru. Kad ostanemo sami, možemo da radimo šta god hoćemo. To je naš lični koncept življenja i uživanja, čija je ekskluzivnost upravo u oslobođenosti od bilo kakvih stega, primedbi, prekornih pogleda i uzdržavanja pred drugima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com