U razvijenim zemljama sveta već desetinama godina unazad raste broj samohranih majki. Međutim, u poslednjih deset godina naglo je porastao i broj samohranih očeva, koji se nose s istim problemima.
Ovu grupu muškaraca koji samostalno vode brigu o deci čine biološki očevi koji su sticajem životnih okolnosti dobili tu ulogu, zatim očevi homoseksualci koji su stekli starateljstvo kako nad svojom tako i nad usvojenom decom, oni stariji u poznim tridesetim, četrdesetim ili pedesetim godinama kojima je dodeljena briga o detetu iako nisu u rodbinskoj vezi, staratelji, očuh…). Zbog toga nije čudno ako jedan dobar procenat dece rođene u nekoliko poslednjih godina svoju osamnaestu godinu dočeka u porodici koja nije kompletna. Model četvoročlane srećne porodice polako počinje da gubi svoj prvobitni smisao.
Sva sprovedena istraživanja ukazala su na to da stepen ljubavi koji deca mogu da dobiju od svojih očeva nije ništa manji od onog koji bi mogli da dobiju od majke. Kada je u pitanju sudska praksa, interesantno je da stariji očevi imaju veće šanse za dodelu starateljstva nad decom u poređenju s onim mnogo mlađim – oni su znatno stabilnije ličnosti u emotivnom pogledu, imaju posao i finansijski su situirani. Da biste bili roditelj kakav treba detetu, prvo morate biti svesni toga da savršen roditelj ne postoji i da zbog svoje nesavršenosti ne smete da se kažnjavate. Dovoljno je da date sve od sebe i da svom detetu pokažete da je potpuno prirodno grešiti i učiti iz sopstvenih grešaka pošto savršena osoba ne postoji.
Gledajte da uprkos svakodnevnim obavezama koje imate ipak što više vremena provodite sa svojom porodicom, ali lepo i na obostrano zadovoljstvo. Obavezno preispitajte koje osobine i interesovanja biste želeli da razvijete kod svoje dece, ali bez pritisaka i frustracija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com