Vožnja autobusom ume da bude veoma stresna ukoliko se nađete pored saputnika kojima pristojnost nije imperativ u ophođenju. Poznata vam je situacija u kojoj pokušavate da se udubite u roman ili u novine i konstruktivno provedete vreme u prevozu, međutim, u jednom trenutku čujete banalnu elektronsku obradu dela poznatog kompozitora kojoj se kakofonično pridružuje neki hiphop hit, a njemu neki turbo-folk proizvod. Ta neskladna, gotovo agresivna, mešavina zvukova prerasta u vavilonsko brujanje replika iz izveštaja o imovinskom stanju, elaborata o cenama nekretnina, poslovnih planova biznismena, ili jelovnika s instrukcijama o serviranju obroka.
Dok se opraštate od dela poznatog svetskog pisca ili teksta svog omiljenog kolumniste iz dnevnih ili nedeljnih novina, razmišljate koliko je telefoniranje van kuće, ta sjajna i divna tekovina ere telekomunikacija, zloupotrebljeno. Razgovorima u vozilima gradskog saobraćaja treba dati odgovarajući oblik, sadržinu i ton i time pokazati svest o prisustvu drugih ljudi. S obzirom na stanje u domaćem gradskom saobraćaju, nemoguće je ne biti svestan prisustva drugih ljudi. Podsetićemo na manir engleskog džentlmena, koji, kada nevoljno upadne u neprijatnu situaciju, razgovara samo o vremenskim prilikama i tako izbegava opasnost da o sebi kaže nešto što jednostavno nije za svačije uši.
Mnogi naši saputnici složili bi se s opisanim manirom ne želeći da budu zasipani ličnim, dakle, indiskretnim namerama, brigama, planovima i poslovima nepoznatih osoba. Takođe, pazimo na razgovor o svojim neprisutnim prijateljima ili poznanicima i na otkrivanje njihovog identiteta na javnom mestu, jer ne znamo da li su pored nas njihovi poznanici koji nama poverene sadržaje možda ne treba da znaju. Za neveliki autobus odgovarajući su diskretni razgovori o krajnje opštim temama i toga se treba držati bez presedana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com