Kada se temperatura spusti ispod nule, malo je verovatno da bilo ko razmišlja o bilo čemu drugom izuzev o tome kako da se zagreje. Zima ume da bude opasan neprijatelj, i to ne samo zbog raznih prehlada koje vrebaju oslabljeni imunološki sistem, koji redovno kiksira tokom zimskih meseci, već i zbog toga što zahteva od vas temeljnu pripremu kako biste što bolje savladali hladnoću, ili bar na onaj način koji će učiniti da vam bude dovoljno toplo.
Trudite se da se što više krećete zimi. Zvuči paradoksalno preporučivati kretanje po hladnoći, ali pokret ljudskog tela u organizmu proizvodi toplotu, a srčani ritam se ubrzava. Morate voditi računa o tome kako se oblačite zimi. Slojevito oblačenje nameće se kao najbolje rešenje. Vazduh koji struji između različitih delova odeća izoluje telo i čuva toplotu, a toplota je ono što vam treba kada svuda oko sebe vidite samo sneg. Zimi birajte odeću od prirodnih i toplih materijala: čista vuna, pamuk, flanel i impregnirane tkanine mogu da budu dobri primeri materijala koji će vam biti od koristi kada je napolju temperatura u dubokom minusu.
Trudite se da opustite mišiće lica. To može da bude od velike koristi, jer kada stežete vilicu, sprečavate širenje toplotne energije. Takođe, nemojte biti apsolutni konformista nego snizite sobnu temperaturu. Organizam se brzo navikava na toplotu i onda teže podnosi niske spoljne temperature. Nema potrebe da vam bude hladnije nego što već jeste. Trudite se da u spavaćoj sobi temperatura bude oko 16 stepeni, u dnevnoj sobi oko 20, a u kupatilu nešto toplije – oko 22, čisto da ne biste zapatili neku upalu pluća kada izađete mokri ispod tuša. Higijena se podrazumeva i zimi, razume se.
Ukoliko spadate u red zimogrožljivih osoba, nemojte očajavati. Na kraju krajeva, ma koliko bila oštra, zima ima svoj rok trajanja. Posle toga dolazi period prolećnih uživanja, što zapravo nije ništa drugo nego priprema za borbu s letnjim vrućinama koje zatim slede – i tako opet do nekih zimskih hladnoća.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com