Pored presađivanja kose, muškarcima su postale zanimljive i intervencije zatezanja lica. Godine prolaze korakom nervoznim, a njihovi tragovi vide se na licu. Tako je i kod muškaraca, jer godine sustižu nas isto kao i žene; doduše, ne i jednakim intenzitetom. Ponuda je tu, dakle, to nije problem. Problem je – šta posle toga? Rezultati nisu uvek zadovoljavajući. Te promene nisu kao one kada se, recimo, ošišate ili smršate za godinu dana. Promene nastale operacijom su radikalne, a brojke, ne zaboravite, retko kad varaju i uglavnom ne mogu biti prevarene.
Ako su se nekada i cenili (čini se zaboravljene vrednosti) unutrašnja lepota i karakter, savremeno društvo nameće neke nove mere. Proporcije su sada daleko bitnije. Valja biti lep (makar i natprirodno), jer sve drugo znači biti nemoćan, jednostavno, niko i ništa – vazduh. Stoga i ne čudi želja savremenih muškaraca da samom pojavom kazuju hiljadu reči. To je u redu, ali da li bi to trebalo ustoličiti kao vrednost u društvu? Niti su svi u mogućnosti, niti svi žele da njihov uspeh zavisi isključivo od fizičkih predispozicija. Izbor jeste slobodan, o ukusima ne raspravljamo, ali je svakako bitno da imamo svest o tome. Pomenute, kao i sve druge vrste hirurških zahvata, u mnogim civilizovanim zemljama prihvaćene su kao bitan činilac estetske kulture.
Kod nas još uvek važi pravilo da je ono najgore što može da vam se dogodi to da izgledate bolje. Priroda čini svoje, a njene zakone ne možemo da prekršimo a da pri tom prođemo nekažnjeno. A vreme je novac. Novac vrti tamo gde burgija neće. Ako se neko već odvaži i odluči da plati odlazak kod estetskog hirurga, iz ovog ili onog razloga, onda je valjda reč o čoveku koji je apsolutno siguran, spreman i dovoljno materijalno obezbeđen da plati svaku cenu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com