Uprkos raširenom mišljenju da je seksualni čin naporan poduhvat, naročito za muškarce, zadihanost i zamor koji se javljaju nemaju veze sa samom mišićnom aktivnošću muškarca.
Ako se uporedi, na primer, sa brzim hodanjem ili trčanjem, mišićna aktivnost nije prevelika ni u najstrasnijim epizodama polnog akta. Emocionalna komponenta polnog čina je ta koja zamara partnere, tačnije: što je emocija jača – zamaranje je veće.
Emocija nagoni telo na brzo ispunjenje zahteva, a nema bržeg od onog kada je partner suprotnog pola u direktnom fizičkom kontaktu, to jest u seksualnom dometu. To je situacija koja ne trpi odlaganje, mada je i ono tehnički izvodljivo voljom jednog od partnera.
Da bismo plastičnije objasnili ovu situaciju, poslužićemo se primerom „misionarske poze“. Analizirajmo situaciju: žena je ta koja se nalazi u potpuno prirodnom položaju, ležeći na leđima, dok je muškarac oslonjen kolenima i laktovima o podlogu i ritmično se pokreće napred-nazad.
Tako dolazimo do zaključka da je muškarčev položaj u ovoj vrsti kamasutre u stvari prinudan položaj koji on nikada u životu neće zauzeti osim u toj prilici. U položaju u kojem se tada nalazi partnerka nema ničeg neobičnog. Ležanje na leđima je prirodna pozicija u kojoj se oba pola često nalaze, na primer, za vreme sna.
Emocionalni ciljevi ostvaruju se bez obzira na okolnosti, pri čemu je svaka estetika ili koreografija bespredmetna. Recite sami: jeste li ikada čuli da žene kritikuju muškarčevu pozu prilikom seksa? Žena to nikada ne radi, jer će po prirodi stvari ona imati najviše koristi od muških emocija. Za ženu je važna odluka da pristane na seksualni čin. Kada se to desi, ona se ne bavi formom već suštinom, što za nju znači psihoseksualnu dominaciju nad muškarcem. Iz tog razloga, od žene nećete čuti prigovor sve dok forma ne ugrozi suštinu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com